Гај је изграђен на лесној тераси, на месту где се она благо спушта у алувијалну раван Дунава, на 78 метара надморкс евисине. Дунав протиче јужним ободом Гаја у дужини од 7 километара.
Кроз насеље пролази регионални пут Ковин - Бела Црква. Од Ковина је удаљен 9 километара, а од Беле Цркве 35 километара. Поред тога Гај је повезан преко Малог Баваништа са Дунавом.
Гај спада у ред веома старих насеља. Историјски документ о Гају датира из 1355. године када је забележен као насеље које припада крашовској жупанији. На месту Старог села данас постоји православни манастир и неколико салаша.
Током 14. и 15. века Гај је био значајна раскрсница између ковинског утврђења, дубовачког на Дунаву и насеља на северу.
У првим налетима Турака био је уништен и све до 1713. године није постојао. После протеривања Турака досељава се известан број становника, а 1717. године припадао је вршачком округу. Године 1753 означен је као српско насеље. Велике поплаве педесетих година 18. века, потпуно су уништиле насеље, тако да је на карти Мерција из 1761. године означено као ненасељено. Након тога насеље се гради на данашњем месту.
Године 1770. по наређењу Марије Терезије припао је српској војној граници, а 1873. године прикључен је тамишкој жупанији и исте године добија право на одржавање недељних пијаца. Три године касније формирана је Кредитна задруга. Од 1893. до 1895. године подиже се парк у центру насеља.
Током 1900. године, формирана је Водна задруга која је изградила насип поред Дунава.
После Првог светског рата Гај је ушао у састав подунавске области. У првим послератним годинама доселио се известан број Румуна, претежно сточара и 20 чешких породица из Гарника.
Гај има богату револуционарну традицију. У Гају је 8. марта 1942. године у кући породице Стојковић основан Јужнобанатски партизански одред. У НОБ своје животе дало је близу 200 становника Гаја. У октобу 1965. године у знак сећања на Мишу Стојковића откривена је биста погинулом команданту Одреда.
По попису из 1869. године Гај је имао 1.526 становника, а по последњем попису 2002. године 3.302 становника. Срби су изразито најбројнији народ у Гају.
Прва школа је почела са радом још крајем 18. века као четвороразредна, у 19. веку имала је 6 разреда, а од Другог светског рата је основмогодишња.. Основна школа "Миша Стојковић" ради oд 1985. године у новој згради која задовољава све захтеве данашњег образовања. У Гају постоји Дом културе у коме ради КУД "Гај" и библиотека. Постоје Српска православна црква подигнута 1791.године, Римокатоличка црква подигнута 1940.године, а у Старом селу Српски православни Манастир светих 40 мученика из 1781.године.
Током 1980. године изграђена је нова здравствена станица са апотеком.
У Гају постоји неколико спортских клубова: ФK"Партизан", ОК"Будућност", Шах клуб "Гај", Коњички клуб, као и Ловачко друштво , Добровољно ватрогасно друштво, Актив жена и друга удружења.